Onaj Gore
Aljosha se tog jutra probudio neuobichajeno rano. Lenjo podigavshi svoju mamurnu trupinu iz kreveta prishao je prozoru i uhvatio se za kvaku, kako bi ga, po ustaljenoj jutarnjoj navici, otvorio. Medjutim, prizor koji je zatekao iza okna odvratio ga je od prvobitne namere. Zastao je zaintrigiran prilikom sicushne starije zhenice koja je hodala dvorishtem ka izlazu na ulicu. Chinila je to izuzetno sporo, oprezno, kao da zheli da se prethodno uveri u sigurnost svakog sledeceg koraka pre nego shto ga napravi. Monotoniju dosadnog starichinog kretanja razbija dvorishna machka, nichija i svachija, jedna od pet shest primeraka proizvoda nekontrolisanog razmnozhavanja koji su nastanjeni tu, u Aljoshinom kvartu. Svi vec bejahu navikli na ove vragolaste susede, mada su i dalje decu odvracali od igranja s njima, preteci im kojekakvim, shto realnim, shto izmishljenim zarazama. Elem, jedna od tih sharenih divljakusha naglo je presekla put kojim su kanile proci krhke noge starice. Ma koliko odavala utisak opreznosti i prethodnog promishljanja svog kretanja, bakuta izgleda ipak nije bila toliko prisutna mislima u situaciji u kojoj se nashla. Machka ju je iznenadila, verovatno i uplashila svojim oshtrim skokom i glasnim mjaukom koji ga je propratio. Naterala je staricu da se pomuchi kako bi odrzhala ravnotezhu na tom ionako neravnom terenu. Iako joj se silina machjeg izlaska na put otela i jednu od korpi iz ruke i naterala je da se sagne i pokupi par prosutih pomorandzhi, njoj ovo nije palo toliko teshko koliko pomisao da je nagazila na zhivo bice. Zaista se u tom trenutku vishe plashila za machku nego za sebe. S tim mislima se pridigla, reshena da nastavi svojim putem. Kada je podigla glavu, zastala je zaprepashcena- ogroman mercedes projurio je neshvatljivom brzinom pred njenim ochima, na samo par koraka od nje, ulicom prema kojoj se uputila. Na momenat zadrhtavshi, pogledala je u stranu. Machke vishe nije bilo, izgubila se u travi par kadrova ranije. Sa neobichnom kombinacijom zebnje i zahvalnosti, zhenica je uprla ochi k nebu. Sunce se pochelo pomaljati iza ogromnog oblaka koji se sporo kretao ka planinama.
6 Komentari |
0 Trekbekovi
"neko to od gore vidi sve"...dok sam procitala ime koje se spominje u ovoj prici znala sam da cu morati da napisem neki komentar...kupila si me sa ovim imenom :)))
Autor grlica — 23 Feb 2009, 01:38
Кажу људи да се чуда дешавају, да смо неких свесни, а неких несвесни. Да се нека сама од себе открију,а за нека се никад не сазна.
Лепа прича у детаљима који много говоре пажњом којом си је написала.
Поздрав
Autor krilaandjela — 23 Feb 2009, 07:47
Кажу људи да се чуда дешавају, да смо неких свесни, а неких несвесни. Да се нека сама од себе открију,а за нека се никад не сазна.
Лепа прича у детаљима који много говоре пажњом којом си је написала.
Поздрав
Autor krilaandjela — 23 Feb 2009, 07:48
Da, chuda pripadaju jednom jako intrigantnom, a vrlo neistrazhenom polju... Jedino je utvrdjeno da se zaista deshavaju.
Eto mog malog doprinosa da uchinim ljude da budu vishe svesni toga.
Ime je chist simbol, predstavlja onu Silu koju razlichiti ljudi nazivaju razlichitim imenima, ali u duhu nasheg jezika i svesti je da je nazovemo 'Onaj Gore'. Drago mi je shto sam postigla cilj, da 'zagolica'. :)
Hvala vam na posvecenoj pazhnji! Pozdrav
Autor moonshine — 23 Feb 2009, 14:40
Propustila sam ovu priču, nadoknađujem propušteno. Veoma lepo i poučno.
Autor sanjarenja56 — 04 Mar 2009, 07:38
@ sanjarenja- Za lepe stvari nikad nije kasno! ;) Hvala!
Autor moonshine — 04 Mar 2009, 09:39