Leteo je na pozajmljenim krilima sudbine
Kroz vrtloge, iznad nemirnih glava
Sleteo je na mesto gde se pero istroshilo
Pishuci knjigu postojanja
Tiskali smo se da ga vidimo
zuboreci u nestrpljenju
Hiljade dlakavih ruku
Podignutih u jednom kadru vecnosti
Zaustio je da nesto kaze
Sprecismo ga iznenadnim metkom.
Magla interesa
koja zaslepljuje nevine decije oci
i zatvara ih zauvek
bez izgovora
snazno smelo trenutno
u jednom dahu slabasne zrtve
veceras pravi krvavi pir
Proplanci koje smo voleli
sumarci po kojima smo se krili
kada su nas sa njih terali
nase pruge po kojima smo isli
prelazeci milje sopstvenih zabluda
Nasi gradovi i njive
i plodovi i korov
i mocvare koje nismo imali
i sreca koju smo delili
Svi su veceras pozvani u zamak pohlepe
tamo gde su se rodili otrovi
gde su stasale klevete
u bludne zene zavisti
i mracni svodovi naseg sveta
Svi su dakle gosti velelepne magle
najgusce od svih
magle koja opija
i plete mrezu
oko dobrih srca svojih zvanica
da nikad iz njih vise lepota ne izadje
Pozdravite svoju radost
Nasmejte se svom poletu
Vidite ih poslednji put
Krvavi pir je poceo
zavijen u sivo
Svi su vec pijani
Bolje se predajte odmah.
Powered by blog.rs
