The Shine.

 

Leteo je na pozajmljenim krilima sudbine

Kroz vrtloge, iznad nemirnih glava

Sleteo je na mesto gde se pero istroshilo
Pishuci knjigu postojanja

Tiskali smo se da ga vidimo
zuboreci u nestrpljenju

 

Hiljade dlakavih ruku

Podignutih u jednom kadru vecnosti

 

Zaustio je da nesto kaze

Sprecismo ga iznenadnim metkom.

Sanjivi mesečev zrak

Lenjo se razliva svuda.

Opori miris leta

Kradom se uvlači kroz najsitnije pore

Pravo u naša tela. 

Dubine naših bića. 

Svilena noć šušti

Poškropismo je čežnjom. 

Obezrečena
prljavom rabotom bednika
stajala je
bespomično
na balkonu
nemim pogledom
tražeći odgovor
od svog nebeskog mentora.

Zurim u nevinu krhkost

kroz plavičasta okna

sija se suza u oku

raskošna pahulja na dlanu

čistota blista

nestaje trajno. 

Шкакљиви осврт у прошло

на другом крају тунела

напред пречиста тмина

води у заплете новог 

смелост корака

(или)

бег у сећања. 

Видех је снажну и красну

Зачух њен нестварни пој

Била је само корак даље

Уснула на облаку савршенства

Нежна и узвишена 

Сурово недостижна

Вечна.

Znash da ne zhelim.

 

Potpisala sam to

maglom pogleda

okrnjenoshcu osecanja.

 

Jamchim ti to 

konfuzijom govora

isprekidanoshcu misli

gorkim suzama stranputice.

 

Pruzham ti to

kao najprozirniji dar

svoje nemoci.

 

Znash da ne zhelim.

Znam da ne zhelim?

Sinoc sam te ponovo srela

u nashem crno-belom svetu.

 

Nizao si krupne korake

istom onom ulicom

kojom je

skriveno u bezbroj chovekolikih nakaza

korachalo nishtavilo.

 

Skrenuo si iza ugla

za sobom ostavivshi trag

svoje ljubichaste krvi.

 

Jutros ga vishe nije bilo.

Kisha ga je sprala sa asfalta. 

 

 

Chaolija medju zenicama

zhivahna strast

najsladja igra

radoznalost duha

satisfakcija saznanja

umetnost novog 

vechnost u osecaju.

Noc mirishe na vino

tishina shtipa usamljene prste

ulica pusta

i duga

beskrajna. 

You touched me nicely and softly...and then I awaked.

So, here we are...again...

Still standing here, looking into each others' eyes, still feeling all the depth of Their words...strong, indescribable moment, for which we were to be prepared from the very beginning...

Millions of different thoughts running through my head, filling my whole being with an unpleasant feeling of unease and nonsense...I can feel it growing inside; mixing with numerous questions; than everything altogether bursting into flames unexpectedly...finally leading me to the world of nothingness.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

...hours passing by...

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I tend to put my body close to yours...but you don't take any notice and keep talking, quickly and nervously...I can't understand why you are still trying to find a point in all that happens, while I am just standing on the wind, escaping from all this the only way I can...enjoying the shape of indifference created in my own head...

Reka ukaljanih suza

krstari grobljem iskrenosti

miris prevare i baruta

na zgarishtu ideala

vetar raznosi komade

otrcane slutnje

oluja je ugasila

vechitu snagu Feniksa. 

Prljava stakla autobusa

prizor mutan i monohrom

senke bivshih bica

bez energije

bez stida

nedostojnost je granica

oni ne mogu dalje

oni ne znaju za dalje

nove senke zamenjuju stare

kroz ista prljava stakla

mesha se sivo sa sivim

on se seca

proshlih iluzija. 

Okupana mirisom breskve

glatka zhenstvenost prostruji sobom

stranice knjige same se okrecu

tri kapi krvi na fotelji

stasala radost

vrata nesrece.