Sanjivi mesečev zrak
Lenjo se razliva svuda.
Opori miris leta
Kradom se uvlači kroz najsitnije pore
Pravo u naša tela.
Dubine naših bića.
Svilena noć šušti
Poškropismo je čežnjom.
Da li pamtiš kakav je osećaj kad zadrhtiš- onako istinski, kada ti celim telom prostruji neuhvatljiva struja, magija Erosa, dar Univerzuma upakovan u svetlucavu kutiju sa mašnicom?
Da li se sećaš svog oduševljenja, koje te grli mišićavim rukama toplote i neizmerne radosti dok otvaraš taj poklon i dopuštaš mu da se dopadne najtananijim receptorima tvojih čula?
Da li poseduješ još uvek onu čarobnu kičicu kojom smo bojili dane i noći, zimske i letnje, u sve dugine boje i sve boje nikad naslikane i nikad dostupne jalovom umu?
Nemoj mi reći. Znam odgovore.
Uvek smo kroz ta iskustva koračali zajedno. Verujem da smo zato počeli da delimo sve osećaje. Delimo i ovaj. Posle toliko vremena. Znam da se u tebi krije isto što i u meni. Jednostavno znam. Jer smo nekada davno, u nekom drugom svetu, u neko nepoznato doba poklonili sebe jedno drugom i time postali neraskidivi. Znam da se i ti još ježiš pri samoj pomisli na najdublje delovanje našeg zajedničkog bića, znam da i tebe očarava i plaši istom neodoljivom snagom ta nit koja ne truli vremenom. Znam da i ti uživaš u zvucima naših ujednačenih koraka koji ponosno odzvanjaju na pločniku Večnosti. Konačno- znam da ni ti nisi zaboravio ni delić tih primarnih dostignuća duhovnog stapanja i da je zaista suvišno postavljati ta pitanja iznova.
I ovaj put učinila sam to zbog sebe- da bih sama sebi dala odgovor. Jer Ja sam Ti.
Zurim u nevinu krhkost
kroz plavičasta okna
sija se suza u oku
raskošna pahulja na dlanu
čistota blista
nestaje trajno.
Powered by blog.rs
